Велики жупан

Са Википедије

Велики жупан је била титула српских владара у XI и XII веку. Када је Стефан Немањић 1217. крунисан за краља ова титула је престала да буде део титулатуре владара иако није сасвим нестала.

Извори из XI века не наводе ову титулу а жупанску титулу спомиње Ана Комнин описујући Вуканово потчињавање Алексију I Комнину (1081—1118). Каже да је он том приликом повео братанце Уроша и Стефана Вукана који се код писаца XII века помињу са титулом архижупана. Документ у коме се јасно помиње титула великог жупана је Хиландарска повеља:

„Искони створи Бог земљу и људе на њој. И једне постави цареве, друге кнезове, друге господаре... Зато браћо Бог премилостиви утврди Грке царевима а Угре краљевима, и сваки народ раздели, и законе даде... Стога по многој својој и неизмерној милости и човекољубљу дарова нашим прадедовима и нашим дедовима да владају овом земљом српском, у Бог свакојако управљаше на боље људима, не хотећи човечје погибљи и постави ме великог жупана, нареченога у светом крштењу Стефана Немању.^[1]“

(Одломак из Хиландарске повеље)

Порекло ова титула води од титуле жупана која је још од VIII века присутна међу многим Словенима. Легенда којом се објашњава порекло ове титуле код Срба дата је у Летопису попа Дукљанина. По њему ову титулу први је понео Тихомиљ, после погибије Часлава јер није још имао смелости да узме краљевску или банску титулу већ само титулу великог жупана јер је владао другим жупанима.

Заправо вероватније је да је ток историје омогућио жупанима једног дела Србије да се уздигну над другим што је довело до промене титуле. У почетку ову титулу су готово искључиво носили српски владари, али је познат и случај Вакхина, заповедника угарских помоћних трупа у рату против Византије (око 1150) који је титулисан као архижупан.

У симболици власти великих жупана постоје бројне недоследности. Немања се потписује печатом какав имају византијски чиновници али златним, док се његове повеље називају хрисовуљама као код византијских царева.

После 1217. опада значај ове титуле. У време владавине краља Мулутина великаш Драгаш носио је титулу великог жупана. У историографији се постављало питање да ли се ова титула задржала у владарском роду Немањића. Ову титулу носили су Алтоман Војиновић и Андрија Гропа, арбанашки властелин и господар Охрида који се осамосталио након смрти краља Вукашина и деспота Угљеше у Маричкој бици.

[уреди] Референце

[уреди] Литература

• Милош Благојевић, Србија у доба Немањића, ТРЗ Вајат, ИРО Београд, Београд 1989.
• Историја српског народа, књига прва, Српска књижевна задруга, Београд 1981.
• Лексикон српског средњег века, приредили Сима Ћирковић и Раде Михаљчић, Knowledge, Београд 1999.